Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1970-е 1980-е 1990-е 2000-е 2010-е
Године:	1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002
1999 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

1999. је била проста година.

• 1. јануар — Евро уведен за укњижевне послове.

• 6. фебруар — У Рамбујеу почели преговори између Србије и косовских Албанаца о заустављању сукоба на Косову и Метохији.
• 12. фебруар — Сенат САД ослободио председника САД Била Клинтона оптужби за кривоклетство и опструкцију правде, чиме је, после годину дана, окончана „сексуална афера“ с Моником Левински и избегнут импичмент.
• 12. фебруар — Пољска, Мађарска и Чешка, прве од бивших чланица Варшавског пакта, прикључиле се НАТО-у.

• 4. март — Одлуком Међународног арбитражног трибунала, град Брчко добио је статус дистрикта под суверенитетом Босне и Херцеговине
• 12. март — Пољска, Чешка и Мађарска постале чланице НАТО, као прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО.
• 18. март — Српска делегација на преговорима у Рамбујеу је одбила да потпише предлог споразума који су потписали косовски Албанци, САД и Уједињено Краљевство који је подразумевао и размештање НАТО трупа на подручју целе Србије.
• 23. март — Амерички изасланик Ричард Холбрук последњи пут се састао са председником СРЈ Слободаном Милошевићем, у покушају да га убеди да прихвати предложени споразум из Рамбујеа о решавању косовске кризе и упозорио да ће одбијање довести до НАТО бомбардовања. Милошевић је одбио да прихвати споразум.
  • САД су прекинуле све дипломатске односе са Савезном Републиком Југославијом.
    • Савезна влада СРЈ прогласила стање непосредне ратне опасности.
• 24. март — Почело је НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије, ваздушним нападима на војне и цивилне циљеве на целој територији ове земље. Савезна влада СРЈ прогласила ратно стање у земљи.
• 24. март — У пожару у тунелу Мон Блан погинуло је 39 особа, а тунел је био због тога затворен три године.
• 27. март — Током напада НАТО-а на Југославију, југословенска против-ваздушна одбрана оборила је амерички бомбардер F-117.

• 1. април — У ваздушним нападима НАТО на Југославију срушен Варадински мост на Дунаву у Новом Саду.
• 1. април — Нунавут, домовина Инуита, је створен од источног дела Северозападних територија и постао трећа канадска територија.
• 3. април — Срушен други новосадски мост — Мост слободе.
• 7. април — Југословенске власти су затвориле граничне прелазе на Косову да би спречиле Косовске Албанце да напусте покрајину.
• 9. април — Побуњени војници су на аеродрому у Нијамеју убили председника Нигера Ибрахима Бареа Маинасару.
• 11. април — У Београду убијен новинар и власник дневног листа "Недељни телеграф", Славко Ћурувија.
• 12. април — Током бомбардовања СРЈ авиони НАТО пакта су погодили путнички воз на мосту у Грделичкој клисури, при чему је погинуло најмање 13 путника а више десетина повређено.
• 14. април — Авиони НАТО пакта су током два сата више пута бомбардовали колону албанских избеглица дуж пута између Ђаковице и Дечана, убивши најмање 73 особе.
• 17. април — Током бомбардовања СРЈ у Батајници у 21:30 од гелера експлодираног пројектила погинула је мала Милица Ракић.
• 20. април — Двојица тинејџера из Колорада су пуцали на своје наставнике и другове у средњој школи Колумбајн, убивши притом 12 ученика и једног наставника, а затим и себе.
• 23. април — НАТО авиони гађали зграду Радио-телевизије Србије у центру Београда приликом чега је погинуло шеснаест радника телевизије.
• 29. април — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију срушен је телекомуникациони Авалски торањ.
• 30. април — У ваздушним нападима НАТО на СР Југославију погођене су зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије у ужем центру Београда.

• 1. мај — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођен је путнички аутобус на мосту у Лужанима, при чему је погинуло најмање 60 људи.
• 1. мај — Почело је приказивање дечје анимиране серије Сунђербоб Коцкалоне.
• 2. мај — Авијација НАТО у нападима на Југославију употребила „графитне бомбе” које су изазвале распад електроенергетског система у Србији. Око 70% територије Србије остало у мраку.
• 7. мај — Авиони НАТО пакта су бомбардовали касетним бомбама центар Ниша, при чему је погинуло 16 особа, а повређено око 70 људи.
• 7. мај — Авиони НАТО су бомбардовали кинеску амбасаду у Београду, убивши при том три службеника амбасаде и ранили још двадесет.
• 17. мај — Изборе у Израелу добио вођа Лабуристичке партије Ехуд Барак, чиме је окончана трогодишња владавина премијера Бенјамина Нетанјахуа, лидера десничарског Ликуда.

• 27. мај — Хашки трибунал подигао оптужницу против тадашњег председника Југославије Слободана Милошевића, председника Србије Милана Милутиновића, потпредседника савезне Владе Николе Шаиновића, начелника Генералштаба ВЈ Драгољуба Ојданића, и министра унутрашњих послова Србије Влајка Стојиљковића. Свима стављени на терет злочини на Косову.

• 3. јун — Скупштина Србије прихватила план Ахтисари-Черномирдин за решење косовске кризе.
• 9. јун — Представници Војске Југославије и НАТО-а потписали Кумановски споразум којим су окончани ваздушни удари НАТО-а на Југославију.
• 10. јун — НАТО прекинуо бомбардовање Југославије пошто су се прве јединице Војске Југославије, на основу Кумановског споразума потписаног претходног дана у Куманову, повукле са Космета.
• 11. јун — Руски батаљон из састава СФОР-а прешао границу СРЈ и приспео на Косово и Метохију као прва јединица из састава КФОР-а, запосевши аеродром Слатина код Приштине.
• 30. јун — Шкотска је после скоро 300 година поново добила свој парламент.

• 14. јул — После 17 година од краја рата између Аргентине и Велике Британије за Фолкландска Острва, обновљени летови између Аргентине и тих острва у јужном Атлантику.

• 7. август — Исламске међународне бригаде стациониране у Чеченији су напале суседну руску републику Дагестан.
• 19. август — Српска опозиција отпочела нове протесте против Милошевићевог режима.
• 26. август — Русија је бомбардовањем чеченских положаја, као одговор на инвазију Дагестана деветнаест дана раније, започела Други чеченски рат.

• 3. октобар — Основана гробарска навијачка група Јужни Фронт.

Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.

• 20. децембар — Португалија је Кини пренела суверенитет над Макаом.
• 31. децембар — Председник Русије Борис Јељцин поднео оставку и за вршиоца дужности шефа државе именовао Владимира Путина, дотадашњег премијера.

• 4. јануар — Колин Секстон, амерички кошаркаш^[1]
• 8. јануар — Елзан Бибић, српски атлетичар^[2]
• 10. јануар — Мејсон Маунт, енглески фудбалер^[3]
• 13. јануар — Изабела Соуза, бразилска глумица, модел и певачица^[4]
• 14. јануар — Андрија Марјановић, српски кошаркаш^[5]
• 24. јануар — Михаило Јовичић, српски кошаркаш^[6]
• 25. јануар — Никола Мишковић, српски кошаркаш^[7]

• 5. фебруар — Алегра Пољак, српска фудбалерка^[8]
• 12. фебруар — Џејлен Хендс, амерички кошаркаш^[9]
• 15. фебруар — Ђорђе Јовановић, српски фудбалер^[10]
• 25. фебруар — Ђанлуиђи Донарума, италијански фудбалски голман
• 28. фебруар — Лука Дончић, словеначки кошаркаш^[11]

• 5. март — Медисон Бир, америчка певачица и глумица^[12]
• 9. март — Јаго дос Сантос, бразилски кошаркаш^[13]
• 22. март — Мик Шумахер, немачки аутомобилиста, возач Формуле 1^[14]

• 4. април — Ким Кукхјанг, севернокорејска скакачица у воду
• 6. април — Кингс Кангва, замбијски фудбалер^[15]
• 7. април — Валерија Јенгаличева, руска певачица
• 9. април — Лил Нас Екс, амерички музичар^[16]
• 11. април — Зои, српска певачица
• 15. април — Денис Шаповалов, канадски тенисер^[17]
• 22. април — Тадија Тадић, српски кошаркаш^[18]
• 28. април — Алекс Виго, аргентински фудбалер^[19]

• 8. мај — Џанан Муса, босанскохерцеговачки кошаркаш^[20]
• 11. мај — Сабрина Карпентер, америчка певачица и глумица^[21]
• 25. мај — Брек Бесинџер, америчка глумица^[22]
• 25. мај — Тијана Филиповић, босанскохерцеговачка фудбалерка^[23]
• 28. мај — Камерон Бојс, амерички глумац (прем. 2019)^[24]
• 30. мај — Џоу Гуанју, кинески аутомобилиста^[25]

• 4. јун — Домен Превц, словеначки ски-скакач^[26]
• 7. јун — Ранко Симовић, српски кошаркаш^[27]
• 9. јун — Михајло Чепркало, босанскохерцеговачки пливач
• 10. јун — Ели Делво, белгијска певачица
• 10. јун — Рафаил Леао, португалски фудбалер^[28]
• 14. јун — Ким Мин-Сок, јужнокорејски брзи клизач^[29]
• 17. јун — Јелена Рибакина, казахстанска тенисерка^[30]
• 19. јун — Џордан Пул, амерички кошаркаш^[31]
• 28. јун — Маркета Вондроушова, чешка тенисерка^[32]

• 2. јул — Лука Илић, српски фудбалер^[33]
• 10. јул — Невена Наумчев, српска кошаркашица^[34]
• 12. јул — Нур Дабита Сабри, малежанска скакачица у воду^[35]
• 12. јул — Никола Мијатовић, српски глумац
• 18. јул — Његош Петровић, српски фудбалер^[36]
• 20. јул — Гога Битадзе, грузијски кошаркаш^[37]
• 30. јул — Џои Кинг, америчка глумица

• 1. август — Павле Менсур, српски глумац^[38]
• 1. август — Лазар Николић, српски фудбалер^[39]
• 7. август — Дејан Јовељић, српски фудбалер^[40]
• 8. август — Петар Јевремовић, српски џијуџицу борац^[41]
• 12. август — Матајс де Лихт, холандски фудбалер^[42]
• 17. август — Алекса Терзић, српски фудбалер^[43]
• 20. август — Џо Вилок, енглески фудбалер^[44]
• 22. август — Рикардо Хуртадо, амерички глумац^[45]
• 27. август — Миле Свилар, белгијски фудбалски голман^[46]
• 29. август — Вељко Николић, српски фудбалер^[47]
• 30. август — Алекса Ускоковић, српски кошаркаш^[48]
• 31. август — Миомир Кецмановић, српски тенисер^[49]

• 9. септембар — Билал Асани, француски певач и јутјубер мароканског порекла
• 10. септембар — Ивана Раца, српска кошаркашица
• 11. септембар — Ања Павићевић, црногорска глумица
• 12. септембар — Катарина Лазовић, српска одбојкашица^[50]
• 17. септембар — Јулија ван Берген, холандска певачица
• 19. септембар — Далита, јерменска певачица, плесачица и глумица
• 26. септембар — Луиз Тулсон, британска скакачица у воду
• 27. септембар — Александар Поповић, српски фудбалски голман^[51]

• 15. октобар — Марко Симоновић, црногорски кошаркаш^[52]
• 30. октобар — Вања Дркушић, словеначки фудбалер^[53]
• 31. октобар — Данијела Роуз Расел, америчка глумица^[54]

• 1. новембар — Бади Хандлсон, амерички глумац^[55]
• 9. новембар — Карол Севиља, мексичка певачица и глумица
• 10. новембар — Жоао Феликс, португалски фудбалер^[56]
• 10. новембар — Кирнан Шипка, америчка глумица^[57]
• 13. новембар — Ландо Норис, британски аутомобилиста, возач Формуле 1
• 16. новембар — Бол Бол, амерички кошаркаш^[58]
• 20. новембар — Марија Жежељ, српска певачица и модел

• 8. децембар — Рис Џејмс, енглески фудбалер^[59]
• 18. децембар — Стефан Момиров, српски кошаркаш^[60]

• 23. јануар. — Павле Грубјешић, југословенски фудбалер. (*1953).
• 25. јануар — Роберт Шо, амерички диригент (*1916)^[61]

• 7. фебруар — Хусеин од Јордана, краљ Јордана (*1934)^[62]
• 10. фебруар — Пеко Дапчевић, генерал, политичар и народни херој (*1913)
• 14. фебруар — Николај Хлистов, совјетски хокејаш на леду. (*1932)^[63]

• 2. март — Дасти Спрингфилд, енглеска музичарка.^[64]
• 4. март — Младен Шермент, југословенски и хрватски глумац. (*1920)^[65]
• 7. март — Стенли Кјубрик, амерички филмски режисер (*1928)^[66]

• 5. април
  • Нада Шкрињар — југословенска и хрватска глумица. (*1923)^[67]
  • Иван Хетрих — југословенски и хрватски редитељ. (*1921)^[68]
• 11. април — Листер, пас мајор Војске Југославије (*1991)
• 13. април — Вили Штоф, источнонемачки политичар. (*1914)
• 27. април — Тибор Церна, југословенски војник. (*1978)
• 28. април — Артур Леонард Шаулоу, амерички физичар. (*1921)^[69]

• 31. мај — Радомир Лукић, српски правник (*1914)^[70]

• 1. јун — Љубиша Величковић, помоћник начелника Штаба Врховне команде Војске Југославије за РВ и ПВО ВЈ.
• 2. јун — Благоје Јововић, четнички борац

• 23. јул — Хасан II од Марока, краљ Марока. (*1929)

Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.

• 4. септембар — Љубо Шкиљевић, југословенски и српски глумац. (*1941)^[71]
• 11. септембар — Момчило Ђујић, српски четнички војвода (*1907)
• 15. септембар — Петар Шелохонов, руски глумац. (*1929)^[72]
• 19. септембар — Павле Ивић, српски лингвиста (*1924)^[73]

• 1. октобар — Мирослав Чангаловић, српски певач. (*1921)^[74]
• 3. октобар — Акио Морита, јапански бизнисмен, творац Сонија (*1922)^[75]
• 7. октобар — Дејвид Хафман, амерички информатичар. (*1925)
• 12. октобар — Вилт Чејмберлен, амерички кошаркаш. (*1936)
• 30. октобар — Ратко Чолић, југословенски фудбалер. (*1918)^[76]

• 2. новембар — Митар Суботић Суба или Rex Illusivii, српски музичар (*1961)
• 8. новембар — Леон Штукељ, југословенски гимнастичар словеначког порекла. (*1898)

• 11. децембар — Фрањо Туђман, хрватски председник (*1922)
• 18. децембар — Робер Бресон, француски редитељ. (*1901)

• Физика — Герард ’т Хофт и Мартинус Ј. Г. Велтман
• Хемија — Ахмед Х. Цеваил
• Медицина — Гунтер Блобел
• Књижевност — Гинтер Грас
• Мир — Лекари без граница
• Економија — Роберт Мундел

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума