|
Hermann Emil Fischer
Herman Emil Fišer (9. oktobar 1852. -15. jul 1919.), nemački hemičar, dobitnik je Nobelove nagrade za hemiju 1902 za "rad na sintezi šećera i purina". Rođen je blizu Ejskirhena, kraj Kelna, kao sin biznismena. Herman je želeo da studira prirodne nauke, ali otac ga je naterao da radi u porodičnom biznisu, dok nije otkrio da mu je sin nesposoban za biznis. Fišer je studirao na Univerzitetu u Bonu 1872, pa se prebacio na Univerzitet u Strasburu. Doktorirao je 1874. na proučavanju ftaleina i dobija poziciju na univerzitetu. Godine 1875. zajedno sa jednim svojim učiteljem i nobelovcem Adolfom fon Bajerom premešta se u Minhen, gde postaje profesor hemije. Profesor na Univerzitetu Erlangen postaje 1881. Na Univerzitetu u Vircburgu je profesor od 1888. do 1892. Postaje šef hemije na Univerzitetu u Berlinu 1892. i tu ostaje do smrti. Poznat je po radovima na šećerima, posebno na organskoj sintezi glukoze i purina, uključujući i prvu sintezu kofeina. Veliki rad na šećerima je započeo još 1884. Do 1890. uspeo je da ustanovi stereohemijsku prirodu i izomernost šećera. Do 1894. pronalazi sterohemijsku konfiguraciju svih poznatih šećera i predviđa sve moguće izomere. Njegov veliki uspeh je sinteza glukoze, fruktoze i manoze od glicerola. Velik je i njegov doprinos sintezi proteina, na čemu je radio od 1899. do 1908. Otkrio je novi tip aminokiselina prolin i oksiprolin. Proučavao je sintezu proteina dobijajući dipeptide, tripeptide, a kasnije i polipeptide. Njegovo ime se još uvek može naći u imenima mnogih hemijskih jedinjenja i koncepata.
Information related to Hermann Emil Fischer |
||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
