Бомба ( латински bombus - прасак, тутњава) је експлозивна направа која генерише и ослобађа своју енергију путем деструктивног шок таласа.[1] Бомба је шупљи пројектил који може имати различите облике и који је напуњен различитим материјама (експлозивним, нуклеарним, термонуклеарним, запаљивим или хемијским) или биолошким агенсима. Бомба се баца руком, помоћу неког оруђа или сопственим погоном. Бомба је намењена за дејство по живој сили, објектима и борбеној техници непријатеља.[2]
Бомба изазива уништење или оштећење на објектима или живим бићима унутар полупречника шок таласа и механичким ударима делова, укључујући комаде кошуљице бомбе или од оближњих објеката који су вођени експлозијом. Бомбе се користе од 11. века почевши од Источне Азије.[3]
Историја
Венецијанци су 1378. године у борби против Мађара код Задра први пут употребили претечу бомбе са црним барутом. Кнез од Риминија Сигисмонд Малтести се сматра првим конструктором бомбе. Он је 1433. године лопту од ливеног гвожђа напунио црним барутом и опремио фитиљем. Те бомбе су бацане руком или су испаљиване из артиљеријских оруђа.
У 16. веку бомба добија назив граната који је и данас у употреби а односи се на артиљеријске пројектиле, изузев минобацачких пројектила за које се користи назив мина. Назив бомба је задржан за пројектиле бацане руком, са ваздухопова, бродова (дубинске бомбе), помоћу разних бацача или сопственим погоном.
Бомбе у Војсци Краљевине Србије
Бомбе су крајем 19. и почетком 20. века користили припадници ВМОРО (Вътрешна македоно-одринска революционна организациябугарске) у борби против Турака. Биле су то бомбе "Македонке" које су произвођене у Софији у радионици за производњу бомби коју је 1895. године отворио Наум Туфекчијев, председник Македонског комитета. Ове бомбе су пуњене мешавином калијум-хлората и шећера у праху. Као упаљач је коришћена стаклена ампула са сумпорном киселином. Иако је радионица затворена већ наредне године од стране бугарске владе широм земље су никле бројне примитивне радионице за израду бомби. Мноштво ових радионаца је довело да такве бомбе буду различитих облика (округли, крушкасти, четвртасти), тела изливеног од различитих материјала, различитих пуњења и упаљача (од упаљача са киселином, преко ударних до штапинских који су се активирали отвореним пламеном).
Са првим бомбама српске комите су се среле на Овчем пољу 1903. године у сусрету са бугарском Скопско-кумановском четом Николе Петкова Пушкарова. Пушкаров је са својим саборцима пребачен у Врање како би избегао турску потеру па је у знак захвалности током седмодневног боравка обучио чланове Одбора српске четничке акције у изради бомби. Прва радионица за израду бомби у Србији је отворена у Врању у кући Јанче Јовановића Балџије.
Неколико комада ових релативно примитивних бомби је стигло и до Војнотехничког завода (ВТЗ) у Крагујевцу односно управнику Пиротехничке радионице мајору Миодрагу Васићу. Мајор Васић је приступио изради два прототипа - коцкастог облика и облика квадра са једнакостраничном основом. Ипак, на примедбу да је бомба тог облика непрактична за ношење израђена је варијанта у облику спљоштеног квадра. Ова верзија бомбе је прорачунски имала ефикасност од 51 до 60% док је првобитан коцкасти протототип имао ефикасност од 60%. Када је реч о самом облику он је правдан чињеницом да се за разлику од лоптастих или крушкастих бомби оваква бомба неће откотрљати са места пада. Осим тога, перкусиони упаљач који је Васић применио на овој бомби био је нешто ново како због једноставне израде тако и због високе поузда-ности. Због тога је уз минималне измене овакав тип упаљача остао у употреби све до краја 20. века.
Током 1904. године ВТЗ је отпочео производњу бомбе познате као Систем Крагујевац (Крагујевка), Систем Васић (Васићка) или ВТЗ. Бомба је званично понела ознаку М1904. До 1912. године Васић је отклонио до тада уочене недостатке и усавршио прву српску бомбу. Нов модел је понео ознаку М1912 и своју ефикасност показао посебно у опсади Једрена.[4]
Adle, Chahryar (2003), History of Civilizations of Central Asia: Development in Contrast: from the Sixteenth to the Mid-Nineteenth Century
Ágoston, Gábor (2005), Guns for the Sultan: Military Power and the Weapons Industry in the Ottoman Empire, Cambridge University Press, ISBN978-0-521-60391-1
Agrawal, Jai Prakash (2010), High Energy Materials: Propellants, Explosives and Pyrotechnics, Wiley-VCH
Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN978-0-691-13597-7.
Arnold, Thomas (2001), History of Warfare: The Renaissance at War
koichIro, Thomas (2001), The Renaissance at War, Cassell & Co, ISBN978-0-304-35270-8
Easton, S. C. (1952), Roger Bacon and His Search for a Universal Science: A Reconsideration of the Life and Work of Roger Bacon in the Light of His Own Stated Purposes, Basil Blackwell
Khan, Iqtidar Alam (1996), „Coming of Gunpowder to the Islamic World and North India: Spotlight on the Role of the Mongols”, Journal of Asian History, 30: 41—45.
Khan, Iqtidar Alam (2004), Gunpowder and Firearms: Warfare in Medieval India, Oxford University Press
Khan, Iqtidar Alam (2008), Historical Dictionary of Medieval India, The Scarecrow Press, Inc., ISBN978-0-8108-5503-8
Kinard, Jeff (2007), Artillery An Illustrated History of its Impact
Konstam, Angus (2002), Renaissance War Galley 1470-1590, Osprey Publisher Ltd..
Liang, Jieming (2006), Chinese Siege Warfare: Mechanical Artillery & Siege Weapons of Antiquity, Singapore, Republic of Singapore: Leong Kit Meng, ISBN978-981-05-5380-7
Lidin, Olaf G. (2002), Tanegashima – The Arrival of Europe in Japan, Nordic Inst of Asian Studies, ISBN978-8791114120
Lorge, Peter (2005), Warfare in China to 1600, Routledge
Lorge, Peter A. (2008), The Asian Military Revolution: from Gunpowder to the Bomb, Cambridge University Press, ISBN978-0-521-60954-8
Lu, Gwei-Djen (1988), „The Oldest Representation of a Bombard”, Technology and Culture, 29 (3): 594—605, JSTOR3105275, doi:10.2307/3105275
Lu, Yongxiang (2015), A History of Chinese Science and Technology 2
May, Timothy (2012), The Mongol Conquests in World History, Reaktion Books
McLahlan, Sean (2010), Medieval Handgonnes
McNeill, William Hardy (1992), The Rise of the West: A History of the Human Community, University of Chicago Press.
Morillo, Stephen (2008), War in World History: Society, Technology, and War from Ancient Times to the Present, Volume 1, To 1500, McGraw-Hill, ISBN978-0-07-052584-9
Needham, Joseph (1971), Science and Civilization in China, Volume 4 Part 3, Cambridge University Press
Needham, Joseph (1976), Science and Civilization in China, Volume 5 Part 3, Cambridge University Press
Needham, Joseph (1980), Science & Civilisation in China, Volume 5 Part 4, Cambridge University Press, ISBN978-0-521-08573-1
Nicolle, David (1990), The Mongol Warlords: Ghengis Khan, Kublai Khan, Hulegu, Tamerlane
Nicolle, David (1983), Armies of the Ottoman Turks 1300-1774
Nolan, Cathal J. (2006), The Age of Wars of Religion, 1000–1650: an Encyclopedia of Global Warfare and Civilization, Vol 1, A-K, 1, Westport & London: Greenwood Press, ISBN978-0-313-33733-8
Norris, John (2003), Early Gunpowder Artillery: 1300–1600, Marlborough: The Crowood Press.
Padmanabhan, Thanu (2019), The Dawn of Science: Glimpses from History for the Curious Mind
Partington, J. R. (1960), A History of Greek Fire and Gunpowder, Cambridge, UK: W. Heffer & Sons.